|
 |
SVE REĐE SE GLEDAMO U OČI I LjUBIMO  Zorica Tomić, kulturolog |  | Zorica Tomić
|
Piše R. Radosavljević
Našoj čitalačkoj publici nedavno je predstavljena nova knjiga Zorice Tomić, “Poljubac u doba kuliranja”, koja predstavlja svojevrsno kulturološko, sociološko i filozofsko istraživanje ljubljenja. Promocija knjige kojoj je, između ostalih, prisustvovao i predsednik Boris Tadić, i koja nas je bar na trenutak vratila u romantično vreme tanga (videli smo i kako se Tadić snalazi na podijumu) bila je, takođe, “ilustracija” za knjigu i afirmacija nekih drugačijih vrednosti.
Polazeći od iscrpne analize istorije poljupca – od njegove pojave do današnjih dana, mitologije i fenomena koje je imao i ima u različitim društvima i kulturama, Zorica Tomić svakako je htela i da nas podseti zbog čega je poljubac “susret najlepši na svetu” i zašto je važno da opstane kao jedna od najvažnijih vrednosti ljudske civilizacije. Pored istraživanja koliko se mladi u Srbiji danas ljube, na nešto više od dve stotine strana čitaoci se mogu upoznati sa svim oblicima i finesama poljupca – od naivnog, dečjeg, stidljivog, erotskog, “francuskog”, do onog sa i bez brkova...
Za čitaoce TV novosti, ona govori o svojoj novoj knjizi, savremenoj kulturi koja kao trend nudi distancu a ne bliskost, vremenu u kojem su romantični muškarci gotovo nestali a komunikacija se vodi putem SMS poruka, o medijima koji favorizuju banalnost...
SEKS JE IZGUBIO MAGIJU
Zbog čega se poljubac smatra intimnijim kontaktom od seksa?
- Simboličko značenje poljupca uvek je upućivalo na posebnu vrstu veze koja postoji između dva bića, odnosno između čoveka i predmeta koji za neku osobu ima specijalno značenje. Poljubac je intimniji kontakt od seksa ne samo zato što se time potvrđuju različite društvene veze, kao na primer između roditelja i dece, već i zato što seks nije jedini modus bliskosti među ljudima. Štaviše, danas kada je sa njega skinuta magija i oreol tajnovitosti, koji su ga činili tako intrigantnim, kada se preporučuje u svojoj instant, na brzaka i sa bilo kim varijanti, seks više ne računa nužno sa kategorijom bliskosti. Zorica Tomić predaje na Filozofskom fakultetu, na katedri za Kulturologiju i Komunikologiju, i gotovo dve decenije poznata je kao jedan od najkompetentnijih teoretičara i kritičara ovdašnje kulture i medija.
U novoj knjizi, na prvoj strani, izdvojili ste mesto za poljubac i dali uputstvo: `Namažite usne karminom, grožđanom mašću ili sjajem za usta, pojedite burek, popijte jogurt ili neko drugo piće i ostavite poljupcem trag svojih usana, za osobu kojoj ćete pokloniti knjigu`. Kome je sve namenjen `Poljubac` i verujete li da se neko danas može osvojiti knjigom?
- Moja knjiga namenjena je svima onima koji su, isto kao i moji studenti zajedno sa mnom, primetili da se nešto dramatično promenilo u polju naše svakodnevne komunikacije. Naime, činjenica da se sve ređe gledamo u oči, da smo sve manje sposobni da se stvarno približimo drugoj osobi, da je na izvestan način ljubav izgubila pravo na romansu, pokazuje da je poljubac postao neka vrsta arhaičnog gesta. Poljubac je za mene paradigma bliskosti, a u savremenoj kulturi, koja je potpuno podređena imperativu “kuliranja”, odnosno ravnodušnosti, izgleda da ga sve manje ima. Najdublje verujem da je potreba za bliskošću ono što nas čini ljudima, i da knjige, uprkos svemu, još uvek predstavljaju jedan od načina da se saopšte zdrava i prirodna osećanja simpatije, pa makar tako što ćete umesto osobe poljubiti mesto u knjizi predviđeno za poljubac!
Pored razloga koje ste naveli – nezainteresovanost mladih generacija za bilo koju vrstu dubokog, bliskog ili romantičnog kontakta, teškoće i neuspeh u pronalaženju partnera... da li postoji i neki vaš intimni razlog zbog kojeg ste odlučili da napravite ovu iscrpnu analizu ljubljenja i značenju poljupca za ljudsku civilizaciju?
- Uvek postoji lični razlog, naravno. Moj se odnosi na činjenicu da predajem dva tako moderna predmeta, Kulturologiju i Komunikologiju, koja su me navela da se bavim savremenim fenomenima medijske kulture. Poljubac je tako postao najbolji manevarski prostor za proveravanje nekih od pomenutih teza.
Šta je fetišizacija poljupca, a šta njegova banalizacija, i zbog čega savremena kultura favorizuje distancu a ne bliskost?
- Poljubac dostojanstvenika, ikone, ili nekog drugog relikvijara, ukazuje na simboličko značenje poljupca, koje manje - više u svim kulturama znači isto - uspostavljanje neke vrste zajedništva ili veze. Banalizacija poljupca danas, odnosno ljubljenje “ofrlje”, sa svakim i bez razlike, predstavlja neku vrstu zamene za stvarni ili duboki kontakt sa drugima. Savremena kultura favorizuje distancu, a ne bliskost, upravo zato što je potpuno podređena vladajućem narcističkom obrascu koji nam neprekidno, putem medijskih poruka, saopštava da je najbolje “solirati”, jer su tako najmanje šanse da se stvarno razotkrijemo pred drugima.
Knjiga nam daje i svojevrsno istraživanje, čiji rezultati pokazuju da mlađe generacije u Srbiji sve manje komuniciraju ljubljenjem. Koje su okolnosti dovele do toga i šta je danas najrasprostranjeniji oblik naše komunikacije?
- Vladajući kulturni obrazac koji je do 5.oktobra carovao u svojoj turbo–porno-folk varijanti potpuno je razorio kategorijalni aparat normalnog sveta, ponudivši, kao uzorne, modele ljude sa margine, a time i njihove vrednosne sisteme. Moji studenti su pokazali da momci i devojke danas žive u dva gotovo odvojena univerzuma, i da svako od njih ima potpuno pogrešnu predstavu o tome šta onaj “drugi tabor” stvarno želi. Rekla bih da je Beograd danas pun doteranih, obrazovanih i vaspitanih devojaka i mladića koji se više bave pisanjem SMS poruka na svojim mobilnim telefonima, nego preduzimanjem stvarnih “osvajačkih” inicijativa. Štaviše, rekla bih da je savremeni trend, bolje “bezbedna distanca” nego opasna i neizvesna bliskost.
U knjizi smo mogli da vidimo analizu `indijskog`, `italijanskog`, `francuskog poljupca` koji je i najpopularniji na planeti. Da li postoji nešto po čemu se izdvaja `srpski` ili `balkanski` poljubac?
- Ne znam da li postoji “srpski” poljubac, ali ono što je kod nas specifično, zbog tradicije slava, jeste celivanje slavskog kolača.
Nekada je na ovim prostorima veoma trošen erotski i romantični mit o nama. Šta se danas dogodilo sa tim `brendom`?
- Mislim da je, globalno, romantika posustala pod “cunamijem” interesa, koji je postao osnova svih naših komunikativnih praksi. Društva u tranziciji dramatičnije prolaze i kroz promene koje se tiču svakodnevne komunikacije. Romantični muškarci, školovani na zanosnoj tradiciji francuskih ili italijanskih filmova, izgleda da su otišli u penziju. Rekla bih da je ovde, više nego ma gde drugo, življi model beskrupuloznog manevrisanja Vol Strita, koji otelovljuje domaću viziju uspeha.
Postoji li nešto u srpskoj kulturi što je svih ovih godina odolevalo političkim, ekonomskim, sociološkim i etičkim potresima, i ipak ostalo brend?
- Ono što je ostalo, nekada u manjem, nekada u većem intenzitetu, to je humor. Dakle, sposobnost da sa humorističkom distancom posmatramo stvari, što može da ulije optimizam i da se ustanovi kao brend.
POLJUBAC ZA ALMODOVARA
Knjiga se završava testom i pitanjem - “Sa kojom poznatom ličnošću biste se najradije poljubili, a s kim se nikada ne biste poljubili?” Kakav je vaš odgovor?
- Poljubila bih u obraz Pedra Almodovara za sve divne filmove koj je napravio, a i mnoge druge stvaraoce koji su me oduševili svojim delima. Nisam razmišljala o tome sa kim se ne bih poljubila! Ima li kod nas razlike između elite i džet seta, i šta je u Srbiji jedno, a šta drugo?
- Elita u smislu “najizvrsnijih”, svakako postoji, ali se čini da je marginalizovana. Umesto “elite”, vidljiv je uglavnom “džet set”, svet samoproklamovanih “slučajnih turista” na našoj javnoj sceni, potvrđujući, još jednom, da je pojam ugleda, u svom izvornom značenju, izgubio na težini.
Šta su sada najveći problemi kod nas kada je reč o komunikaciji, i da li se mogu smatrati tipičnim za zemlje u tranziciji?
- Ne mislim da smo u pogledu manjkavosti komunikacije zaostali u odnosu na svet. Radi se o tome da smo kao društvo u tranziciji još uvek zbunjeni promenema koje se dešavaju. Ali, za razliku od bogatijeg i razvijenijeg sveta, čini mi se da još nismo prihvatili standarde uljudnosti, koji, pre svega, pretpostavljaju da se drugi, ma koliko drugačije mislio ili pripadao drugoj političkoj opciji, mora poštovati.
Kako danas izgleda medijska mapa Srbije – zbog čega tabloidi i `žuta` štampa doživljavaju procvat, a ozbiljno, profesionalno i kritično novinarstvo gotovo da više nema publike?
- Zato što smo u poslednjih 15 godina dresirani za tu vrstu kodova. Tamo gde je banalnost pretvorena u vrhovni kriterijum kojim se rukovodi konkurentska logika kapitala, ne možete očekivati ohrabrenje za bilo koju vrstu kritičke perspektive. Drugim rečima, nije publika kriva, nego njeno potpuno nakaradno i planirano anesteziranje.
Kakav je uticaj rijaliti programa, odnosno, `televizije stvarnosti` na našu svakodnevicu?
- To potpuno pothranjuje tezu o banalizaciji stvarnosti. Praviti spektakl od privatnog života i beznačajnih razgovora predstavlja poslednji stadijum kulture koja samu sebe izjeda iznutra. Jer, šta je sledeća faza spektakularizacije stvarnosti kada i ovo dosadi?
Šta su najčešće odlike zabave koja nam stiže sa TV ekrana, i kako komentarišete fenomen “Velikog Brata”?
- Jeftino, banalno, beznačajno. Štaviše, primetan je neviđen stepen potcenjivanja publike, koja se tretira kao maloumna, nedorasla i primitivna. A “Veliki Brat” je samo dokaz da mi u svemu kasnimo. To što emisija ima gledanost, najbolji je dokaz da druge televizije izgleda nemaju da ponude bolje sadržaje.
|
|
|
|
SADRŽAJ:
TEMA BROJA
TV i društveni fenomen “Velikog Brata”
PRODAJEM INTIMU ZA SPEKTAKL!
Nenad Cekić, predsednik RRA
PIRATE ĆEMO UGASITI DO SREDINE DECEMBRA
NA TI... sa Darkom Panovićem
ŽENAMA JE NEKADA POŽELjNO REĆI ISTINU
MAGNETOSKOP
Zorica Tomić
PIŠEMO SMS I SVE MANjE SE LjUBIMO
Mirjana Bobić-Mojsilović
RADIKALNO DEMOKRATSKI
Ognjen Amidžić o novom albumu “Flamingosa”
DESET PESAMA, DESET STILOVA
Grupa “Zana” 25 godina na sceni
KAO NEKAD
Modni biro: Film “Đavo nosi Pradu”, modni hepening
DEFILE KRPICA OD MILION DOLARA
Legende: Đina Lolobriđida, prva seks ikona posleratne Evrope
JA SAM RAZMAŽENA DIVA KOJU JE TEŠKO VOLETI
Ko su žene kojima su domaći pesnici i muzičari posvetili pesme
LjUBAV I ČEŽNjA OD KRVI I MESA
Ešton Kučer, zvezda filma “Čuvar”
ZALjUBLjENI I U BRAKU
Anai iz serije “Buntovnici”
SVI TRAGAMO ZA NEŽNOŠĆU
SVE O TV NOVELAMA
|