|
 |
ŠOJIĆI KAO VIRUSI RASTU I MUTIRAJU  Milan Lane Gutović, glumac |  | Milan Lane Gutović
|
Piše V. Čikeš
Milan Lane Gutović sigurno je jedan od najpopularnijih domaćih glumaca, što potvrđuje i u seriji `Bela lađa`, trenutno najgledanijem programu na svim ovdašnjim televizijama. Događaji se tu ponovo vrte oko njegovog lika Srećka Šojića, snalažljivog skorojevića koga je publika upoznala još 1982. godine u filmu `Tesna koža`.
Iako iza sebe ima pregršt pozorišnih uloga (`Kad su cvetale tikve`, `Pučina`, `Kolubarska bitka`, `Pigmalion`, `Hamlet`, `Za kim zvono zvoni`, `Naslovna strana`, `Rodoljupci`, `Ko se boji Virdžinije Vulf`), za šta je dobijao i priznanja – od Sterijine nagrade, `Ćurana` na Danima komedije u Jagodini, nagrade “Zoran Radmilović” (koju dodeljuje naša redakcija), nekoliko godišnjih nagrada Jugoslovenskog dramskog pozorišta - publika ga uglavnom prepoznaje kao komičara, autora političko- satiričnog `Kabarea`, te junaka TV serijala `Metla bez drške`, `Pustolov` ili `Ne može da škodi`.
Prošle godine, posle duže pauze, odigrao je i dve uloge na filmu: `Sedam i po` (za koju je dobio nagradu `Car Konstantin` u Nišu) i `Uslovna sloboda`, komediju o poteri za ovdašnjim haškim optuženicima.
Na njegov predlog ovaj `razgovor` za TV novosti obavljen je kompjuterskom prepiskom.
Da li nešto, i šta, razlikuje ovog današnjeg Šojića iz `Bele lađe` od onog iz serijala `Tesna koža`?
- Ovaj Šojić koga gledamo u „Beloj Lađi“ nije dalji rođak Šojića iz “Tesne kože”, već je isti taj čovek, samo odrastao i sazreo na iskustvima koja su mu rekla da se samo na taj način može kod nas uspeti i uspevati. Onako kako virusi mutiraju i postaju teško izlečivi, tako i ta vrsta ljudi raste, mutira i postaje teško izlečiva kod nas.
Da li su se i u kom smislu promenile okolnosti u kojima ovde nastaju i opstaju Šojići?
- Način foliranja se promenio. I nekada i sada se do udobnog života dolazilo zakletvama na odanost. Odanost onom sistemu merila se stepenom zaklinjanja na samoupravni socijalizam i na radničku klasu i ulaženjem u jedinu partiju koja je postojala: u komunističku partiju. Danas se folira sa odanošću demokratiji i njenim tekovinama i ulaženjem u više partija, koje su, u stvari, samo jedna jedina partija koja je metastazirala na frakcije. Ništa se nije promenilo. Ista vrsta ljudi se i danas zaklinje i živi dobro, a oni drugi ni danas ne žive dobro. Veliki uspeh gospodina Pavića kao pisca i jeste u tome što do danas nije pronađen ni jedan literarni tip koji bi bolje od Šojića predstavio klasu ljudi koji u svim sistemima žive dobro zaklinjući se na nešto.
U čemu leži tolika popularnost tog lika u odnosu na druge prototipove tipičnih Srba u drugim filmovima i serijama?
- Tajna je u tome što su ti drugi “prototipovi” sve sem prototipova, jer su mrtvi likovi iz literature, a Šojić je živ i prepoznatljiv čovek koga gledaoci sreću i prepoznaju svaki čas, i na svako mestu.
Da li vam kao glumcu smeta što vas najveći broj ljudi prepoznaje uglavnom po jednoj ulozi?
- Meni kao glumcu ništa ne smeta, a najmanje mi smeta da me prepoznaju po liku koji ja tumačim. Poznaju me po jednoj ulozi jer najveći broj ljudi gleda televiziju, a najmanji ide u pozorište. Da je obrnuto znali bi me po nekoj ulozi iz pozorišta, ali bi me i tada vi novinari isto pitali.
Više puta ste rekli da pažljivo birate uloge, u nekoliko navrata ste i napuštali već započete projekte. Šta je presudilo da prihvatite i odigrate ulogu u `Uslovnoj slobodi`?
- Gospodin Tika Arsić.
Šta mislite, zašto je publika odbacila `Uslovnu slobodu` i, uopšte, zbog čega je domaći film prošle godine imao katastrofalno malo gledalaca u bioskopima?
- Publika se ponaša prema prirodnim zakonima. Ukoliko je nešto zanima, ona tamo ide i to gleda. Ukoliko publiku nešto ne zanima, mora država da izda neki dekret po kome svi moraju da idu tamo gde ih to ne zanima i da gledaju baš to nezanimljivo. U vreme Tita narod i deca su bili naterivani na dočeke političara, ali ih niko nije naterivao da idu na vašar u Šapcu. U Šapcu je svake godine bilo više ljudi koji su tamo dolazili dobrovoljno, nego na bilo kom dočeku, bilo kog političara na koji su bili naterivani. Isto je i danas sa našim filmom: dosadan je! Mada bi i za ovakve filmove bilo publike... da ima ko publiku silom da natera u bioskop.
Dok praktično sve što napravite na TV doživi uspeh, reklo bi se da sa filmom imate mnogo manje sreće. Zašto je to tako?
- Kada bih imao objašnjenje sigurno bih otkrio i razloge zbog čega je tako i verovatno to izmenio. Dok ja razmišljam o tome Vi razmislite zbog čega postavljate to pitanje baš meni koji sam dobitnik ovogodišnjeg cara Konstantina u Nišu. Možda ste ovim pitanjem hteli da kritikujete žiri? Razmislite i zbog čega bi trebalo da imam sreće na filmu, mediju za koji sami konstatujete pre pet minuta da ima “katastrofalno malo gledalaca”?
S obzirom da `Uslovna sloboda` promoviše odnos prema Evropi blizak idejama onih političkih stranaka koje se identifikuju kao patriotske, kakvi su vaši pogledi na položaj Srbije u svetu, na političku situaciju u zemlji, na međunarodnu poteru za Mladićem i Karadžićem, na sudbinu Kosova...
- Srbija je osuđena jer nije odgovorila na zahteve sveta koji je od nje tražio nešto što se ne daje. Ovo ne znači da smo rodoljubi i moralni, već znači da zaostajemo u sistemu mišljenja za delom sveta kome ništa nije tako sveto da nije za davanje. Mala je verovatnoća da će Amerika ikada ući u rat sa nekom drugom zemljom zbog svoje teritorije, ali će po celoj zemaljskoj kugli ratovati zbog tuđe teritorije koju smatra za svoju. To je novi sistem shvatanja na koji nismo blagovremeno dali odgovarajuće odgovore. Neko bi rekao da se svet ruga razumu, a novi poredak kaže da svet treba da se ruga moralu.
Da li postoji neko na ovdašnjoj političkoj sceni zbog koga biste ustali rano i otišli da glasate?
- Ne patim od nesanice da bih bio tako strastan birač, a i mislim da je uz sve tranzicije i promene, na pomolu politička ličnost koja će objediniti snage koje narod nesporno ima.
Pre nekoliko godina serija emisija `Ne može da škodi` na Pinku izazvala je gnev jednog dela ovdašnjih žena koje su vas optužile za mizoginiju i jezik mržnje. Da li se i šta u Srbiji promenilo u shvatanju muško-ženskih odnosa poslednjih nekoliko vekova?
- Naravno da jeste. Ti prevaziđeni “muško-ženski odnosi” u Srbiji, obogaćeni su “žensko-ženskim” i “muško-muškim” odnosima.
Ponekad se ima utisak da se glumom bavite zato što od nečega mora da se živi, da ne nalazite dovoljno izazova u ulogama koje vam reditelji nude...
- To je tačno. Kada to otkrijem na početku rada, bude lako i meni i reditelju jer odem iz projekta na vreme, a kada se to dogodi kasnije, onda to otkrijete vi, ali tek pošto ste platili kartu.
Bilo je i vreme kada ste govorili da bi želeli da se posvetite nekom drugom poslu, nekoliko godina ste se potpuno povukli iz javnosti, gajili šampinjone... Kako vam danas izgledaju ti pokušaji da se distancirate od profesije?
- Na pitanje jednog slušaoca koga je zanimalo da li može da vodi ljubav sa svojom devojkom na “distanci”, urednik mu je odgovorio da u principu to može, ukoliko mu je ona stvar duža od distance. Što se vašeg pitanja tiče poslužiću se ovom šalom kao protezom i reći ću: Ne mogu da odgovorim jer je moja stvar nešto kraća od “distance” koju pominjete.
S obzirom da se praktično oduvek držite po strani kada je reč o ovdašnjem javnom životu, da li je u pitanju nesnalaženje ili odbijanje da u tome učestvujete?
- Čim ste to primetili zaključujem da ja nisam samo obično “odsutan iz javnog života”, već da “blistam odsustvom iz javnog života”. Kao što se može zaključiti, niti sam nesnalažljiv, niti gadljiv. Samo imam drugog prečeg posla.
MENTALITET I PARADA VLASTI
Da li bolje razumete vlast ili mentalitet naroda, šta su tu dodirne tačke, da li svaki narod zaslužuje vlast kakvu ima, da li glumci zaslužuju filmove kakve imamo...
- Smatram nepotrebnim da objašnjavam mentalitet srpskog naroda tom istom narodu, a još više smatram nepotrebnim da srpsku vlast nazovem posledicom mentaliteta nacije, mada sve navodi na taj zaključak. Naročito bi bilo glupo i nisko, i za glumce i za narod, da za svoju bedu okrivljuju nekog drugog. Treba da imamo više strpljenja jer smo upravo u procesu borbe za viši nivo bede. Toj borbi se tepa i naziva se tranzicijom. Ranije se to zvalo revolucija... Moja dnevna i opšta borba sastojala se samo u tome da za moju bedu ne budem ja lično kriv, a ako je neko drugi za to kriv neka on daje odgovore na ovakva pitanja. Kakve profesionalne izazove eventualno još priželjkujete i šta biste prepoznali kao najveću prepreku vašim glumačkim ambicijama?
- Nemam profesionalnih izazova, a posledično nemam ni ambicija, pa nemam ni prepreka.
Uz posao kojim se bavite, šta je to čemu danas posvećujete punu pažnju, šta vas najviše zabavi dok gledate TV, ko su ljudi sa kojima najradije provodite vreme...
- Gledam programe koji se odnose na prirodu, istoriju i kriminal u Rusiji. Zabavne emisije ne gledam, jer ne umem.
Da li biste i šta posavetovali nekog mlađeg kolegu?
- U bivšoj Jugoslaviji, koja je imala dvadeset miliona stanovnika, bilo je nekoliko akademija koje su u potpunosti zadovoljavale potrebe zemlje. Danas jedna ulica u Beogradu, ili Novom Sadu ima više glumačkih škola i predaje ko stigne. Zato bih mladog kolegu posavetovao da pita nekog pametnijeg kako da se izvuče iz ovoga.
Ko bi bio vaš omiljeni komičar, kod nas i u svetu?
- Miloš Žutić.
Prvi politički kabare napravili ste pre dvadeset godina. Od tada do danas ste kroz njega provukli sijaset satiričnih stavova o politici i životu. Da li je to nekakav vaš `ventil` od pritiska stvarnosti i zašto, uprkos uspehu kod publike, praktično do danas niste imali konkurenciju na tom planu?
- Za konkurenciju je neophodno ponuditi u tom žanru nešto slično, a najbolje nešto novo. Žanr političkog kabarea traži i izvesnu dozu reskira, ne samo u umetničkom, već i u privatnom shvatanju poziva. Mislim da je razlog u tome što je mnogo daleko “konfornijih” žanrova koji se nude glumcima od neizvesne sudbine satiričara i kritičara.
|
|
|
|
SADRŽAJ:
MAGNETOSKOP
Milan Lane Gutović
ŠOJIĆI KAO VIRUSI RASTU I MUTIRAJU
Aleksandar Tijanić
RTS JE ZGAZILA SVE KONKURENTE
NA TI... sa Nikolom Kostićem – Li Menom
BELI, CRNI LUK I GIBANICA SU ČUDO
Borka Tomović
BITI NA PRAVOM MESTU U PRAVO VREME
Vanja Bulić
TV ON: VLADIMIR RADMANOVIĆ
Mirjana Bobić-Mojsilović
SELEKTIVNA METLA
Željko Samardžić
SANjAM PUNU “ARENU”
Nagrade 79. Oskara
KONAČNO SKORSEZE!
Modni biro: Dodela Oskara - najprestižnija modna pista
KAO GRČKE BOGINjE I UZ STARI HOLIVUDSKI GLAMUR
Legende: Enio Morikone
KAKO SE DOBRO PUCALO UZ NjEGOVU MUZIKU...
Dve nove filmske priče Klinta Istvuda
NALIČJE RATNE SLAVE
Britni Spirs
POP PRINCEZA U NERVNOM SLOMU “UŽIVO”
Patrik Dempsi, zvezda serije \\\"Uvod u anatomiju\\\"
ZAVODNIK U ČETRDESETOJ
SVE O TV SERIJAMA
|