Sergej Ćetković

Piše S. Milić
Simpatični dugajlija iz Podgorice, Sergej Ćetković, publiku osvaja isključivo – glasom i stavom. Otkako je pre sedam godina objavio prvi album “Kristina”, nastavlja da pleni nezaboravnim pop-baladama, uporno odbijajući da bude “upakovan” u bilo šta osim u crno-bele odevne kombinacije, a “ne daj Bože” - da zaigra ili koketira sa publikom, kako je to već kod nas uobičajeno.

Prošle sedmice Sergej je potpisivao novi CD “Pola moga svijeta”. Odužio se red ispred prodavnice “Siti rekordsa” u Beogradu, a Ćetković je strpljivo pisao posvete, uglavnom devojkama, ponekom mladiću, a viđen je i jedan “super deka” koji je došao po disk – za unuku. I beogradska promocija pokazala je da Sergej i te kako zaslužuje svoju poziciju na domaćoj sceni. CD je još ranije predstavljen u Podgorici, slede promocije u BiH, Makedoniji, Sloveniji, Hrvatskoj i dijaspori. Turneja će započeti u maju u Crnoj Gori i Srbiji, a “kulminacija” će biti tek naredne jeseni velikim koncertima u Beogradu i Novom Sadu. No, da se vratimo na album... Nije “običan”, već multimedijalan, pored 12 pesama, tu je galerija fotografija, dva video spota, tekstovi svih pesama i kratak film o snimanju materijala. Kao i do sada, Sergej je sam komponovao većinu pesama, ali otpeva i pokoju tuđu:
- Kada pesma odgovara mom senzibilitetu, ne dopuštam da mi izmakne. Zato sam opet sarađivao sa Aleksandrom Milutinović, a tu je i novo ime, Dušan Alagić, momak koji je trenutno verovatno najperspektivniji mladi autor na ovim prostorima. On je potpisao `Kad bi htjela ti`, i sa tom pesmom krenuli smo kao sa prvim singlom, jer pokazuje kako izgleda novi CD.
Koje su ti pesme “aduti”?
- CD nije na prvo slušanje, to znam na osnovu komentara. Prvo se ljudima, recimo, dopadne broj 6, pa, posle nekoliko dana, broj 2... To je muzička knjiga koju treba pročitati.
Tvoji tekstovi su poetični...
- Trudim se da to ne bude preteška poezija, ali dominira iskrenost i svako tu može naći neku svoju poruku, priču, deo života. Kada pišem tekst, već imam muziku u glavi. A imam toliko neobjavljenih i nezavršenih tekstova, da se može desiti da jednog dana objavim knjigu poezije. A ako se pisanjem budem ozbiljnije pozabavio, možda jednom objavim i autobiografski roman. Imam smisla za te stvari.
Pišeš i prozu?
- Ne, nikada nisam ni dnevnik vodio, ali ima izleta tipa raznih scenarija. Uglavnom je ono što radim na neki način vezano i za film, a i svaku pesmu doživljavam kao mali film.
Iako si za TV novosti govorio da maštaš o nekim duetima, nisu se našli na albumu?
- Duet nije ono nešto što moraš da staviš na album tek da bi ga bilo. A radio sam duete uživo – na mom koncertu zajedno sa Aleksandrom Radović otpevao sam “Prsten na sto”, a na njenom koncertu - `Čuvam te`, koja je takođe ispala super. Čim izađe njen DVD, mislim da će ta pesma još više zaživeti. Ako budem snimao duet za album, najradije bih da to bude nešto vanserijski i, ako je moguće, sa nekim inostranim pevačem, italijanskim ili engleskim. To je za sada samo želja, zamisao, san...
Stižeš li da komponuješ za druge?
- Kada imam vremena, napišem za nekoga nešto ili nešto što je napisano za mene - ustupim drugom, ali samo ako to njemu žanrovski odgovara. Saša Kovačević snima novi CD, možda sarađujemo, uradio sam Dženanu Lončareviću jednu lepu baladu. Poslednjih dana najviše se priča o baladi “Reci gde smo mi”, koju sam uradio za Seku Aleksić. Pesma je u njenom fazonu i mislim da je to ona iznela onako kako treba da se iznese.
Pišeš i tužne ljubavne tekstove. Kako to uspevaš kada je poznato da si privatno srećan?
- Pre nekoliko godina nosio sam se mišlju da upišem režiju u Pragu, ali nije mi pošlo za rukom, iz ko zna kojih razloga, verovatno je Bog imao druge planove za mene. A ta priča o režiji povezana je i sa tekstovima. Kada imaš razvijenu maštu sposoban si sebe da staviš u svaku situaciju - bilo da se to dešava mojim prijateljima, ili da nešto vidim u novinama, na filmu...
A inspiracija? Sama dolazi ili?
- Ne može se jednostavno uzeti olovka u ruke i napisati tekst. Možeš sedeti danima tako, a da se ništa ne desi. Svi smo mi tu sa nekim razlogom i verovatno kao instrument u rukama Boga, pa se zato i inspiracija dešava kad joj se hoće, i tada izlazi iz tebe bio raspoložen ili ne, jer je, jednostavno, došlo vreme za tu pesmu. Recimo, na ovom CD-u postoji puno pesama koje su urađene još pre nekoliko godina, a nisu se našle na prethodnom disku, jer su, verovatno, čekale svoje pravo vreme.
Koje su to još stvari predodređene?
- Mislim, puno toga. Iako u hrišćanstvu sudbina ne postoji, jer je Bog dao čoveku pravo izbora, verujem da su neke stvari u životu predodređene i da, koliko god se trudio da ih izmeniš – biće kako je suđeno. Iako se ovo kosi sa onim što propagira hrišćanstvo, trudim se da živim kao hrišćanin i neko ko veruje u Boga, da činim dobro. Trudim se da volim ljude oko sebe, bez obzira koliko to ponekad bilo loše po mene ili koliko mi neko želeo zlo ili dobro. Kada se molim, jednako se molim i za prijatelje i za neprijatelje.

Koncert je čudo

- Koncert! To je nešto što ne umem da objasnim. Kada sam na koncertu, totalno sam u svemu tome i nemam pojma šta mi se dešava. Jednostavno me ta energija nosi kada imam dobru publiku ispred sebe, to mi daje snage. Recimo, tek kada sam video koncert iz Centra “Sava” na DVD-iju, postao sam svestan da sam ja bio tamo, da sam ja nešto radio i tek tada sam reagovao. A, dok je trajalo, verovatno sam bio u nekom stanju transa ili ne znam već sa čim se to može uporediti.