|
 |
BELO ODELO, BORSALINO, OLDTAJMER  Vladimir Savčić Čobi, pevač: “Toliko volim da pevam, a to nema nikakve veze sa finansijama. Hiljadu puta dolazio sam u priliku da otvorim butik ili kafić, ali to me nije interesovalo. Jedan moj prijatelj kaže: `Da ne znaš da pjevaš, jado, mravi bi te pojeli!`” |  | Vladimir Savčić Čobi
|
Piše S. Milić
Na nedavno održanom festivalu u Budvi veću pažnju od mnogih mladih kolega izazvao je legendarni Vladimir Savčić Čobi. Nekadašnji “mali debeli iz 'Pro arte'” dovezao se belim “oldtajmerom”, a “stajling” je neodoljivo podsećao na Titov. Nastupio je kao specijalni gost, a ovom prilikom promovisan je i njegov novi CD “Povratak”, prvi posle sedam godina.
Da podsetimo, Čobi je bio pevač grupe “Pro arte”, koja je počela da “hara” po festivalima krajem šezdesetih. Jedanaest godina nastupali su na čuvenom Splitskom festivalu, ali i na Šlageru sezone, Opatiji, Skopskom festivalu, Beogradskom proleću... Sve u svemu, brojne pobede i hitovi (“Lola”, “Jedna mala plava”, “Elena”, “Ljubav je, lutkice, balon sapunice”, “Neće srce”, “Orasi i med”, “Pruži mi ruku ljubavi”, “Tike tike tačke”, “Tužna su zelena polja”). Prodali su preko osam miliona ploča, a interesantno je pomenuti da je verovatno najpopularnija, prodata u 400 hiljada primeraka - “Lola”, bila samo “B” strana singlice, dok je noseća bila “Jedan dan života”. Po raspadu “Pro arte”, Čobi je nastavio solo karijeru, a jedan od većih uspeha je pobeda na Budvanskom festivalu 1998, kada je zajedno sa Mimom Karadžićem izveo “Anku Kotoranku”. Bavio se i glumom – dobio je Oskar popularnosti za najbolje odigran lik u seriji “Složna braća”, a igrao je i u Šijanovom filmu “Siroti mali hrčki”.
Vladimir Savčić objašnjava da je promocija zakazana na Festivalu upravo zato što je znao da će tu biti puno medijskih kuća. A “prava” promocija u Beogradu biće na jesen.
CD se simbolično zove “Povratak”...
- Da, to označava moj povratak na scenu. Ne volim da govorim o nemilim događajima, ali pre tri godine umrla mi je supruga, pa sam ja imao nekih zdravstvenih problema, ali sada je sve u redu.
Otkud ideja da se na omotu albuma pojavite kao Tito?
- Od pesme koju sam izvodio 1975. na Splitskom festivalu, “Vratio se barba iz Amerike” (bili smo drugi, “prešla” nas je Tereza). Nastupali smo u belim odelima i sa borsalino šeširima, a u tom “izdanju” bili smo i na naslovnoj strani “TV novosti”. Kada me je Đorđe Novković nedavno pozvao na snimanje svog šou programa u Zagreb, setio sam se da se ponovo tako obučem. A oldtajmer je napravila firma čiji je vlasnik moj prijatelj koji živi u Moskvi. Rekli su mi da mi taj auto tako dobro “stoji” kao da je Tito u njemu. Normalno je da svaki proizvod, pa i ovaj CD, mora da proprati neka slika. Kao što sam za pesmu “Jedna mala plava” izlazio sa biciklima i u kratkim pantalonama. Nije dovoljno da je pesma dobra, da se pokloniš i kažeš “Dobro veče” i “Hvala”. Ovoga puta to je oldtajmer, “old Čobi”, “old vino”, sve na “old dobro”!
I na pres konferenciji imitirali ste Tita...
- Sve je to sluh, talenat. Svojevremeno sam tako prešao jednog oficira koji je Titu predavao raport. Đorđe me je nagovorio da pozovem čoveka koji je radio na “Galebu”: “Halo, da li je poručnik taj i taj, ovde kabinet maršala, sačekajte, treba vas maršal”. Pa sam nastavio: “Slušaj, ti, Meho, boga ti poljubim, pa ti ćeš uznapredovati, ti ćeš postati kapetan ratnoga broda!” (smeh). Kažu da se čovek utronjao, da je pao, da mu je ispala slušalica. I kao mali glumatao sam i kod moje babe u Nišu pravio dečje pozorište. Kada sam u Bosni pričam bosanski, kada sam na moru pričam dalmatinski, u Crnoj Gori “viđu”, u Sloveniji slovenački...
Ponekad u pola rečenice pređete sa ekavice na ijekavicu.
- Da, jer mi je majka iz Niša, a otac iz Bosne. Kod nas se u kući uvek “miješalo” i “mešalo”.
Rekli ste da vas najviše plaši rat. A upravo rat doneo vam je glumačko iskustvo, jer je bio inspiracija za seriju “Složna braća”.
- Žao mi je što to nije nastavljeno. Bilo je čak i napisa da se mi zezamo dok ljudi ginu. Nisu shvatili da je Nele Karajlić, koji je pisao scenario, hteo da kaže da rat ne treba nikome. Ismejali smo i srpsku i hrvatsku i bosansku stranu. Serija je završena jer je Vučelić otišao, pa su i nas oterali, a Nele je imao napisane još dve-tri epizode koje su ostale u fioci.
Pominjali ste zdravstvene probleme...
- Da, operisan sam, i šest meseci nisam mogao da govorim. Prošle godine u Budvi, kada sam dobio nagradu za životno delo, izašao sam na binu i nisam mogao da kažem “Hvala”. Hvala Bogu, povratio sam glas, a mislio sam da nikada neću progovoriti. Toliko volim da pevam da to nema nikakve veze sa finansijama. Hiljadu puta dolazio sam u priliku da otvorim butik ili kafić, ali to me nije interesovalo. Jedan moj prijatelj kaže: “Da ne znaš da pjevaš, jado, mravi bi te pojeli!”. Kada ne pevam bavim se kulinarstvom, igram tenis, ali muzika mi je jedini izvor prihoda, od toga izdržavam svoju familiju i hvala Bogu da je tako.
Da li su vaše ćerke nasledile ljubav prema muzici?
- Starija, Gorana, završila je etnomuzikologiju, stvarno je muzički nadarena i voli muziku.
Šta je sa Vladanom? Neko vreme pojavljivala se u medijima kao telohranitelj...
- Studirala je stomatologiju, pa je odustala, sada je na Megatrendu, a usput radi. I njih je malo poremetilo ovo sa majkom, tako da uopšte ne insistiram na školi, neka su žive i zdrave i udaće se valjda jednog dana.
SEKSI TORTA A LA ČOBI
Objavili ste i kulinarsku knjigu...
- Da, “Čobi kuva i peva”, ali je nisam prodavao, već delio prijateljima. Ima preko stotinu recepata posnih i mrsnih, slatkiša, ribe, tu je i “seksi torta a la Čobi”. Putujući po svetu sakupljao sam recepte. Uz kuvar je i CD sa mojim starim pesmama.
Kako ste sakupljali recepte? Pitate kuvara ili...?
- Ne pitam, mene ljudi pitaju! A volim da kuvam, kod kuće i u vikendici. Ujutru odem na pijacu, pa polako sve to sa ljubavlju radim. Moja supruga je govorila “Ti si staromodan, ceo dan spremaš ručak!”. Pa, kakav je to ručak koji se spremi za 15-20 minuta? U tome treba uživati. Ja uživam u svemu što radim. Osećate li nostalgiju za festivalima?
- To je bilo jedno sasvim drugo doba, druženje, a pesme su trajale godinu dana, od festivala do festivala. A sada, dobro je ako pesma potraje mesec dana. “Presušili” su i autori. Hvala Bogu da je super ispala ova Graićeva pesma, lep je i tekst i Marija je to fenomenalno otpevala. Milo mi je što je jedna mlada osoba napravila takav uspeh.
Nedavno ste videli vaše prijatelje Terezu Kesoviju i Mišu Kovača, posle mnogo godina...
- Da, na sahrani Đorđa Novkovića, gde sam bio u počasnoj straži. Tu su bili Gabi Novak, Vlado Kalember, bilo je ljudi koje nisam video trideset-četrdeset godina. Neke nisam mogao prepoznati koliko su se promenili, a neki su se “balsamovali” i lepo izgledaju. Ima i onih koji se više ne bave muzikom, što ne mogu da shvatim. Čim sam se zalečio ušao sam u studio i završio ovaj CD. Inače, menadžer Raka Marić bio je u pregovorima sa Đorđem da obnovi “Pro arte” i da nastupimo u revijalnom delu programa Festivala, a onda da krenemo na turneju po gradovima eks Jugoslavije. Svi su pristali – i Đorđe, i Sloba Kovačević, koji živi u Podgorici, i Vladimir Borovčanin, koji je u Sarajevu. Na disk sam kao bonus stavio “Dilajlu”, u sećanje na Đorđa, jer me je, kada je čuo kako to pevam, pozvao u “Pro arte”. Tu je i “Prvi čovek”, koja je za mene najlepša melodija “Pro arte”, u originalnom izdanju iz 1969, u sećanje na moga prijatelja Đorđa Novkovića.
Na Budvanskom festivalu ponovo je dodeljena nagrada akreditovanih novinara “Davorin Popović”. A neko vreme “Indeksi” i “Pro arte” zajedno su nastupali...
- Napravili smo fuziju 1973. i zvali smo se “Indeksi-Pro arte”. Radili smo zajedno godinu dana. Kada smo svirali u Sofiji prvi put sam doživeo pravu slavu, jer nas je noću čuvala milicija na konjima. Ljudi su danju i noću stajali u redovima za kartu, i održali smo 17 koncerata zaredom. A o Davorinu sve u superlativu i kao čoveku i kao pevaču. Ja sam predložio vašoj novinarki Zorici Konić da se ustanovi nagrada “Davorin Popović”.
Planirate li koncerte?
- Biće turneja po Sloveniji i Hrvatskoj, ali to su letnje varijante, a ozbiljnije će biti na jesen, posle beogradske promocije. Videću da li ću ići kao Čobi ili Čobi i “Pro arte”, još nisam načisto.
Šta vas čeka kada dođete u Beograd?
- Svašta, da ne nabrajam! A kada se sve to završi, idem barem nedelju dana negde da se odmorim da bih napunio baterije.
|
|
|
|
SADRŽAJ
NA TI... sa Danijelom Pantić
U LIFTU BIH VOLELA DA SE ZAGLAVIM SA VUKOM KOSTIĆEM
MAGNETOSKOP
Vladimir Savčić Čobi
VRATIO SE BARBA
“Regina” predgrupa “Stounsima” na Jazu
TREMA JE SVE VEĆA
Sećanje na školske dane: Anđelija Vujović, Ivan Zeljković, Ivan Ivanović i Milan Bošković
TRI MANGUPA I JEDNA DAMA
Vanja Bulić
TV ON: VLADO GEORGIEV
Mirjana Bobić-Mojsilović
ŠUTNjA I SRAM
Patricio Buane
IZJAVLjUJE LjUBAV NA DESET JEZIKA
Modni biro: Kupaći kostimi za ovo leto
DISKO GROZNICA NA PESKU
Legende: 130 godina Vimbldona
IGRA ZA PRESTIŽ I SLAVU
“Dobri pastir” u našim bioskopima
KAKO JE CIA POSTALA ZLOČESTA
Deset najlepših haljina na filmu
NIKO TO NE NOSI KAO MERILIN
SVE O TV SERIJAMA
|