|
 |
Kultura trči maraton, estrada zarađuje novac  MAGNETOSKOP - Jelica Zupanc, dramaturg, pisac, urednik Redakcije dramskog i domaćeg serijskog programa RTS: |  | Jelica Zupanc
|
Piše B. Jovanović
Posle šesnaest godina, Redakcija dramskog i domaćeg serijskog programa RTS dobila je odgovornog urednika, tačnije urednicu. Prošlog novembra, to mesto zauzela je Jelica Zupanc, dramski pisac, koja od diplomiranja (1975. godine na Fakultetu dramskih umetnosti), radi kao dramaturg i urednik u ovoj TV kući. Prema njenim dramama rađene su brojne pozorišne predstave, TV i radio drame, TV serije. Gospođa Zupanc pre pet godina izdala je i svoj prvi roman, "Kafkine adrese", koji je nagrađen "Ženskim perom". Sa svojim suprugom Miodragom, takođe dramaturgom, urednikom u Školskom programu RTS i autorom putopisne serije "Enciklopedija za radoznale", sarađivala je nekoliko puta, poslednji put na scenariju za seriju "Najbolje godine", emitovane na TV Pink. Sa suprugom se upoznala na fakultetu, a na drugoj godini studija dobili su ćerku, koja danas živi u Pragu.
Poslednjih meseci, redakcija Jelice Zupanc radi punom parom, snimaju dramu za dramom, a u povoju je i više domaćih serija.
Šta sve "pokriva" vaša redakcija?
- Domaću produkciju serija i TV filmova, a ove godine smo ih proizveli sedam, što je veliki uspeh. Naša snimanja traju po trideset dana, TV filmovi traju po devedeset minuta - to je ozbiljan posao, koji obavlja mali tim od šest dramaturga. Nadam se da ćemo uspeti da privučemo i za posao vežemo i mlađe ljude koji, nažalost, u poslednjih petnaest godina nisu imali pristup ovde. Televizijska drama ostala je između filma i pozorišta, i dobija razmere TV filma. Mnogi naši TV filmovi daleko su bolji od domaćih bioskopskih ostvarenja. Ove godine počeli smo sa ciklusom savremene proze, snima se TV film "Bližnji" Gorana Petrovića, pa "Uvođenje u posao" Dragoslava Mihajlovića, "Tegla puna vazduha" Milice Novković... Ove godine na konkursu RTS dobili smo puno tekstova – 434 scenarija za dramu i 255 za seriju. Otkupljeno je osamnaest naslova od pisaca, dodeljene su tri nagrade. Želimo da sledeću godinu dočekamo sa potpuno svežim i novim tekstovima i nastavimo sa započetim ciklusima. Neke serije se već ređaju za sledeću godinu, kao što je "Drim tim" Miloša Radovića, koji bi trebalo da se snima od marta.
Uradili ste mnogo projekata za kratko vreme. Kako je došlo do prepoznavanja između uredništva i vas?
- To je pravo pitanje, to je bio moj najveći strah. Nije novac bio najveći problem, već kako da neku energiju povratite i motivišete ljude oko sebe da prepoznaju zajednički cilj. Sada mislim da je već došao taj trenutak da se pravimo važni, jer smo puno uradili, okupili ne samo ljude iz kuće nego i popularne glumce koji vole da rade na RTS. Povlašćena je pozicija raditi na RTS, jer su sve ostale televizije komercijalne. Vidim da i Pink ulaže ogroman napor. Veoma cenim Slobodana Šuljagića, koji je bio dugogodišnji reditelj ove kuće, uradio je mnoge drame i serije, izuzetno je vredan i talentovan, a tamo ulaže ogroman napor da pokrene i održi kontinuitet igranog programa. TV Pink je u teškoj poziciji, jer smo mi i tehnički i ljudski i iskustveno bolje opremljeni, i mislim da smo dužni da damo mnogo bolji program.
Zaposlili ste se, kako se često čuje, u zlatno doba televizije i kako, posle tri decenije rada na RTS, vidite njene dobre, odnosno loše stvari?
- Ova kuća može da se promeni i reorganizuje, ali, zahvaljujući ljudima koji u njoj rade, i suštinskom sistemu po kojem je postavljena, nikada neće izgubiti energiju. Dobra je lična snaga ljudi koji su tu. Dramaturg je najbolji kada krene od početka - ja sam radila i skečeve i kratke priče, prošla sam sve faze. Radili smo i za vreme bombardovanja, isključivali kamere da se ne čuje kada idu sirene, operisani smo od straha... Loše je što isplivava to što je godinama ova kuća patila iz političkih razloga. Mnogi su odlazili, neki su bili oterani, politička situacija tresla je i uznemiravala kuću. To je trebalo preživeti. Sve svoje emisije koje sam snimila u poslednje 33 godine potpisujem da se mogu ponovo prikazivati. Naša prednost je što nismo komercijalna televizija i ne moramo da jurimo za tim. Mi zamišljamo da postavljamo standarde i trebalo bi da je tako, ali nisam sigurna da to uspešno radimo. Mislim da bi trebalo da se razmisli šta je to u stvari što RTS postavlja kao standard kojem bi težile druge TV kuće. Mislim da ne treba publiku vređati i ponižavati, davati joj samo niže sadržaje, smatrajući da ona samo voli da se smeje. Najviše volim da vidim na televiziji kako drugi žive, kako se ponašaju na poslu, napolju - ne želim samo da se zabavim, već i da zavirim u tuđi život.
Da li smatrate da će se viši kvalitet sadržaja koji nudite pomoći kulturi da se "oporavi"?
- Pogrešno je kada tvrdimo da nam estrada zauzima mesto i potiskuje elitnu kulturu. Mislim da svaki žanr, svaki čovek, svaka pojava, ima svoj put i neka estradna pevačica ne može da ugrozi knjigu, jer nisu u istoj utakmici. Mi, sa TV dramom ili izdavaštvom, trčimo maraton, a estradna pevačica ima vrlo jasan cilj – da zaradi novac. Ona živi od toga, nije licemerna i ja veoma poštujem posao estrade, ali to je potpuno nešto drugo, mi se ne poredimo. Dosadile su mi jadikovke da je kulturni prostor zauzela estrada - nije tačno, mi koji radimo u kulturi, krivi smo ako ga nismo ispunili. Ljudi mnogo očekuju a malo dobijaju od TV programa. Ono što nedostaje RTS je opšti uvid u to kako ljudi misle, ponašaju se i žive u ovoj zemlji, baš one emisije koje obožavam da gledam na stranim televizijama. Mi nemamo pojma o tome kako nam žive komšije, više znamo o američkom zakonodavstvu i pravosuđu nego o svom sudstvu. Kod nas, recimo, nikada nije snimljena serija o suđenju ili sl.
Da li trenutno pišete?
- Počela sam nešto, mada nisam romanopisac, to sam rekla i kada sam dobila nagradu za moj jedini roman "Kafkine adrese". Ljudi koji ne znaju da imam dvadaesetak drama u pozorištu i na televiziji mislili su "pojavljuje se sredovečna žena, izdaje prvi roman, šta joj bi da piše?". Roman sam napisala iz užasne potrebe, osećala sam veliki dug prema sebi i svojoj ćerki, jer je Kafka bio presek kroz našu porodicu. Svi su mislili da ću za tri meseca izdati drugi roman, ali to je stvar potrebe, pišem samo kada imam zbog čega. Ćerka me je pitala kako pišem, odgovorila sam joj "samo kad mi se čini da ću poludeti ako ne sednem da pišem, i da to moram". Kao što ljudi odu u crkvu i pronalaze svoje načine da pobegnu od nečega...
Radili ste na ciklusu drama o izuzetnim ženama 20. veka, koliko vam je vremena trebalo za takva istraživanja?
- Baš puno, jer to je moje viđenje njihovih života. Dopada mi se izraz Slobodana Šnajdera, koji za takav način pisanja kaže da u njemu "prošvercuje sebe". To je kao fenomen lažne trudnoće, ubacujete sebe u tuđe živote. Ogroman je to posao, godinama sakupljate, pogotovo kada je reč o nekim pomalo tajanstvenim ličnostima. Živote savremenih žena ne obrađujem, jer mi je potrebno da prođe vreme, da imam distancu. Kad je neko još živ on pulsira, menja se, i osećam se kao da nemam pravo da to komentarišem.
Zašto uglavnom birate samo ženske likove?
- Nisam feministkinja, to je samo zato što sam ja žena i znam kako žene žive i razmišljaju. Bilo mi je zanimljivo kada sam se bavila Florom Sends, ženom koja je došla iz Engleske da pomogne srpskoj vojsci u Prvom svetskom ratu, zanimalo me je koji su je motivi nagnali na to. Takođe, veoma zanimljiva mi je bila Alma Maler, koja važi za fatalnu ženu koja je upravljala životima čuvenih muškaraca. Ona, zapravo, uopšte nije takva, već je tragična ličnost koja se nije kreativno ostvarila, a imala je težak privatni život. Pre bih je nazvala talentovanom glumicom nego fatalnom ljubavnicom. Privlači me ono o čemu već postoji uvreženo mišljenje, želim da zavirim u to što se iza priče krije. Tako i Isidora Sekulić važi za strogu osobu, maltene bez emocija, a ja sam otkrila izuzetno osetljivu ženu koja je napuštala muškarce i poslove samo da oni ne bi nju pre toga napustili. Ivo Andrić kaže da čitamo knjige da bismo videli da se to nekome već desilo, i to je utešno - vidite, pa pronađete rešenje. Almi Maler su dva deteta umrla, Gustav Maler joj je zabranio da komponuje, a ona i dalje važi za fatalnu zavodnicu!
Radili ste sa suprugom seriju, kažete da ste često čitali tekstove jedno drugog, a kako je sada?
- Mislim da nikada više nećemo raditi zajedno, jer smo oboje u tom "uzrastu" kada smo odlučili da se ušuškamo u neki svoj svet. Naravno, još čitamo tekstove jedno drugom, uz primedbe. Meni je muž bio mnogo korisniji u sugestijama, nego ja njemu. Puno mi je pomogao, uvek je prvi čitao moj tekst i imao bolje ideje za kraj. Grize me savest što mu nisam dovoljno pomogla. |
|
|
|
SADRŽAJ
Na Ti... sa Milanom Boškovićem
NE RAZUMEM KAKO ŽENE HODAJU NA ŠTIKLAMA OD 15 CM
IN MEMORIAM Toše Proeski
BOGU TREBAJU ANĐELI
“Karaoke” na Pinku
ZABAVA SE NASTAVLjA
Žovana Antoneli iz “Zabranjene ljubavi”
TREĆI RAZVOD POSLE 5 MESECI BRAKA
Serijski program RTS
HIT SERIJA “PRISON BREAK”
Burek posle izbacivanja iz kuće VB
MUŠKARCI SU BILI LjUBOMORNI NA MOJE TELO
Sa snimanja serije “Ne daj se Nina”
I PEPELjUGA I “ZGODNA ŽENA”
Mirjana Bobić-Mojsilović
RUŽNI SRPSKI BREND
Magnetoskop
Jelica Zupanc
KULTURA TRČI MARATON, ESTRADA ZARAĐUJE NOVAC
Ana Kokić, pop pevačica
MUŠKARCI IMAJU ISKRIVLjENU SLIKU O MENI
Modni biro: Welness Fashion Selection
CRVENO, PLAVO, ŽUTO “PROTIV” CRNOG
SVE O TV SERIJAMA
|